Da li planirate odlazak u Nemačku? U nastavku sledi opširan i lako razumljiv vodič – korak po korak – za sve vrste viza za ulazak i boravak u Nemačkoj. Objasnićemo postupak apliciranja iz Beograda (Srbija) i Sarajeva (Bosna i Hercegovina), potrebna dokumenta, kao i korisne savete za uspešnu prijavu. Bilo da želite da radite u Nemačkoj, studirate, pridružite se porodici, ovde ćete pronaći sve ključne informacije na jednom mestu. Kratkoročne posete (Šengen viza do 90 dana) Za turističke ili poslovne posete do 90 dana (tzv. Šengen viza tip C) građanima Srbije i BiH sa biometrijskim pasošem viza nije potrebna. Možete slobodno putovati u Nemačku i ostale zemlje Šengena do 3 meseca u svakom šestomesečnom periodu. Međutim, tokom tog boravka nije dozvoljeno raditi. Za duži boravak ili bilo kakav rad/studije neophodna je odgovarajuća dugoročna nacionalna viza. Napomena: Ukoliko nemate biometrijski pasoš (već stari pasoš), ili ste državljanin treće zemlje koji aplicira iz Srbije/BiH, moraćete da podnesete zahtev za šengen vizu u nemačkoj ambasadi. Za tu kratkoročnu vizu potrebno je dostaviti: validan pasoš, jednu fotografiju, dokaz o putnom osiguranju (minimum pokriće 30.000€), potvrdu o smeštaju i povratnoj karti, dokaz o finansiranju boravka (npr. izvod iz banke ili pozivno pismo/sponsorship) i dokaz o vezanosti za matičnu zemlju (posao, škola, porodica) kako biste pokazali nameru povratka. Procedura kratkoročne vize obično traje oko 15 dana. Međutim, ponavljamo – za građane Srbije i BiH sa biometrijskim pasošem ovo nije potrebno za turističke posete do 90 dana. Vrste dugoročnih nemačkih viza (preko 90 dana) Za boravak duži od 90 dana u Nemačkoj potrebno je ishodovati nacionalnu vizu (tip D) odgovarajuće svrhe. Nemačka nudi više vrsta dugoročnih viza u zavisnosti od svrhe boravka. U nastavku detaljno obrađujemo najvažnije kategorije: Radne vize za zaposlenje (uključujući i posebne programe poput EU Plave karte za visokokvalifikovane kadrove). Vize za traženje posla (uključujući i novu “kartu šansi”). Porodične vize (spajanje porodice sa supružnikom, decom, itd.). Studentske vize (za studiranje na univerzitetu ili visokim školama). Vize za stručno obrazovanje i praksu (stručna obuka – Ausbildung, stručna praksa ili stažiranje). Za svaku od ovih kategorija, postupak apliciranja ima slične osnovne korake, ali i specifične uslove i dokumentaciju. Niže navodimo detalje za svaku vrstu vize. Radna viza za rad u Nemačkoj (posao uz ugovor) Radna viza omogućava boravak u Nemačkoj radi zaposlenja kada već imate ponudu za posao ili ugovor sa poslodavcem u Nemačkoj. Ova kategorija obuhvata i kvalifikovane i nekvalifikovane radnike. Nemci su u potrazi za radnom snagom u mnogim oblastima, te su radne vize veoma tražene – samo u 2022. izdali su preko 150.000 radnih viza strancima, najviše Indijcima, Turcima i Srbima (Nemačka odobrila građanima Srbije skoro 12.000 radnih viza). U 2023. taj broj je bio još veći (157.000), a trend rasta se nastavio i u 2024. godini (Nemačka u prvoj polovini godine odobrila 80.000 radnih viza). Ko može da aplicira? Svako ko ima konkretnu ponudu za posao u Nemačkoj može podneti zahtev za radnu vizu. Uslovi se razlikuju zavisno od vaše kvalifikacije: • Kvalifikovani radnici (sa završenom najmanje stručnom školom ili fakultetom) imaju pravo na radnu vizu ako poseduju diplomu koja je priznata u Nemačkoj ili ekvivalentna nemačkoj kvalifikaciji. Od novembra 2023. procedura je olakšana – za određene profile više nije potrebno prethodno formalno priznanje diplome ako imate ponudu posla sa dovoljnom platom. Poslodavac tada mora obezbediti platu od najmanje ~40.770 € bruto godišnje (ili po kolektivnom ugovoru za tu branšu) (Nemačka u prvoj polovini godine odobrila 80.000 radnih viza). To praktično znači da visoko kvalifikovani stručnjaci mogu brže doći do posla bez duge nostrifikacije diplome. • Nekvalifikovani ili srednje kvalifikovani radnici takođe mogu dobiti radnu vizu, naročito zahvaljujući Pravilu za zapadni Balkan. Ovo posebno pravilo (primenljivo na građane Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova) omogućava dobijanje radne vize bez nostrifikovane kvalifikacije, pod uslovom da imate ugovor o radu u Nemačkoj. Ova šema je uvedena 2016. i produžena novim zakonom o useljavanju kvalifikovane radne snage. Od juna 2024. godišnja kvota viza po ovom osnovu je udvostručena na 50.000 zbog ogromnog interesovanja (Nemačka udvostručuje godišnju kvotu radnih viza za Zapadni Balkan - Nova Ekonomija). U praksi, ovo pravilo je put kojim mnogi građani Balkana odlaze na rad u Nemačku i za poslove koji ne zahtevaju visoku stručnu spremu (građevina, ugostiteljstvo, logistika, proizvodnja itd.). Važno: Zbog ogromnog broja prijava, ambasade u regionu uvode sistem lutrije za termine – mesečno se nasumično bira ograničen broj podnosilaca koji mogu zakazati termin (Nemačka udvostručuje godišnju kvotu radnih viza za Zapadni Balkan - Nova Ekonomija). Stoga je čekanje na termin često dugo (nekoliko meseci), pa se savetuje strpljenje i praćenje objava ambasade. Potrebna dokumenta: Za radnu vizu (bilo koje vrste) prilaže se obimna dokumentacija. Najvažnije je: Ugovor o radu ili ponuda posla od poslodavca u Nemačkoj (koja sadrži detalje posla, platu, trajanje ugovora). Dokaz o kvalifikaciji: diploma o završenom obrazovanju. Ako je dostupno, i potvrda o priznavanju diplome u Nemačkoj ili Ausländeramt/BAMF nostrifikacija. (Za zapadnobalkansko pravilo formalna nostrifikacija nije uslov, osim u regulisanim profesijama.) Biografija (CV) i eventualno preporuke, kako bi se videlo radno iskustvo. Znanje jezika: Za većinu poslova nije obavezno dostaviti sertifikat jezika, ali za određena zanimanja (npr. negovatelji u zdravstvu) traži se B1 sertifikat nemačkog jezika (Zapošljavanje bez stručne kvalifikacije. Regulativa za Zapadni Balkan. - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Ambasada može naknadno zatražiti dokaz o znanju jezika ako smatra da je neophodno za posao (Zapošljavanje bez stručne kvalifikacije. Regulativa za Zapadni Balkan. - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Realno, poznavanje nemačkog bar na osnovnom nivou poboljšava izglede za dobijanje posla i vize. Pasoš (važeći najmanje 15 meseci od datuma podnošenja) + kopije stranica. Fotografije biometrijske (2 komada). Popunjen formular za nacionalnu vizu (obrazac Videx – popunjava se onlajn i odštampa). Dokaz o smeštaju u Nemačkoj (ako imate već ugovor o najmu ili izjavu da ćete privremeno biti kod poslodavca, prijatelja i sl., nije uvek traženo pri apliciranju, ali će vam trebati za prijavu boravka kasnije). Putno zdravstveno osiguranje koje pokriva početni period boravka (obično 30.000€ pokrića, važi dok ne počnete da radite i pređete na nemačko zdravstveno osiguranje). Dokaz o dovoljno sredstava za penzionu sigurnost (samo ako imate 45+ godina): npr. dokaz o ušteđevini, imovini ili visoka plata, kako ne biste bili potencijalno opterećenje socijalnog sistema u starosti (Zapošljavanje bez stručne kvalifikacije. Regulativa za Zapadni Balkan. - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke) (Zapošljavanje bez stručne kvalifikacije. Regulativa za Zapadni Balkan. - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Ovo se traži po zakonu za starije od 45 koji prvi put dobijaju radnu dozvolu. Ambasada može tražiti i dodatna dokumenta u zavisnosti od slučaja. Sva dokumenta na srpskom/bosanskom moraju biti prevedena na nemački od ovlašćenog sudskog tumača i često overena (apostille na izvodima, diplomama itd.), osim ako imate međunarodne obrasce (npr. međunarodni izvod iz matične knjige koji je višejezičan) (Pridruživanje bračnom drugu - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke) (Pridruživanje bračnom drugu - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Proces prijave korak-po-korak: Priprema dokumentacije – Pre svega, prikupite sve neophodne dokumente prema spisku za radnu vizu. Proverite najnoviji informator na sajtu nemačke ambasade (Beograd ili Sarajevo) kako biste bili sigurni da imate sve papire. Obavezno napravite fotokopije svih dokumenata, jer se često traži da predate kopije uz uvid u originale. Popunjavanje prijave (obrazac) – Ispunite Videx onlajn formular za nacionalnu vizu i odštampajte ga potpisanog (Plava karta - Auswärtiges Amt). Formular je na nemačkom ili engleskom, ali možete se poslužiti uputstvima. Pazite da ne koristite pogrešan formular (postoje posebni za šengen vize – za nacionalnu vizu koristite isključivo Videx). Zakazivanje termina – Prijavite se za termin u nemačkoj ambasadi. U Beogradu, termini se zakazuju preko onlajn sistema ambasade (putem mejla ili portala – proverite instrukcije na sajtu ambasade). U Sarajevu, od jula 2023. zahtevi za vizu se predaju preko outsourcing agencije Visametric (Vaš termin u Njemačkoj ambasadi - Njemačka ambasada Sarajevo). To znači da prvo zakažete termin putem Visametric sajta ili call-centra i tamo predate dokumenta, koja se potom prosleđuju ambasadi. Napomena: U okviru šeme zapadnobalkanske kvote, termini se dodeljuju putem lutrije, pa nije moguće odmah odabrati datum – umesto toga, registrujete se na listu čekanja u određenom periodu, pa dobijete obaveštenje ako ste izvučeni za termin. Plaćanje takse – Pripremite novac za viznu taksu. Za nacionalne vize standardna taksa iznosi 75 evra (plaća se u lokalnoj valuti – dinarima u Srbiji, KM u BiH). U slučaju Visametric-a, plaća se i dodatna servisna naknada (oko 40 €) (Zapošljavanje bez stručne kvalifikacije. Regulativa za Zapadni Balkan. - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Takse se plaćaju prilikom predaje zahteva. Dolazak na razgovor – Na dan termina, lično se pojavite u ambasadi (ili Visametric centru u BiH) sa celokupnom dokumentacijom. Predaćete papire na šalteru i verovatno obaviti kratak intervju sa službenikom. Intervju služi da se potvrde informacije iz dokumenata. Mogu vas pitati o vašem poslodavcu, planovima u Nemačkoj, eventualno proveriti i znanje nemačkog (pogotovo za au-pair i sl., gde se radi kratak usmeni test). Budite spremni da jasno obrazložite svoj plan: gde ćete raditi, šta ćete tamo raditi, kakvi su vam planovi. Za supružnike mogu biti postavljena pitanja u cilju provere autentičnosti braka, a za poslodavce ponekad pozovu poslodavca telefonom radi provere ugovora – sve je normalno. Najvažnije je da budete iskreni i dosledni u odgovorima. Obrada zahteva – Nakon predaje, zahtevi za radne vize se prosleđuju na odlučivanje u Nemačku (lokalnoj službi za strance i Saveznoj agenciji za rad). Provera može trajati od ** nekoliko nedelja do par meseci**. Prosečno vreme obrade varira: kvalifikovane vize često budu gotove za 4–8 nedelja, dok za nekvalifikovane (zapadnobalkanska kvota) čekanje može biti i duže zbog gužve. Ambasade savetuju da ne planirate put dok ne dobijete vizu i da se ne interesujete o statusu pre isteka prosečnog vremena obrade. Strpljenje je nužno. Dobijanje vize u pasoš – Ako je viza odobrena, bićete obavešteni da dostavite pasoš (ukoliko nije zadržan) radi unošenja vize. U nekim slučajevima pasoš zadržavaju odmah, a nekad ga vrate pa naknadno dostavite. Kada viza bude zalepljena u pasoš, možete ga podići lično ili vam može biti kurirskom službom vraćen (zavisi od ambasade/Visametric procedure). Putovanje i prijava boravka u Nemačkoj – Nacionalna viza koju dobijete u pasošu uglavnom važi 3 do 6 meseci i služi za ulazak u Nemačku. Po dolasku, imate obavezu da se prijavite opštini (Einwohnermeldeamt) na adresu stanovanja u roku od dve nedelje i da potom podnesete zahtev za boravišnu dozvolu u kancelariji za strance (Ausländerbehörde) u mestu boravka. Boravišna dozvola se izdaje u vidu biometrijske kartice i njeno trajanje zavisi od ugovora o radu (npr. na godinu, dve, ili Blaue Karte na 4 godine itd.). Ako ispratite sve korake i dostavite tražena dokumenta, šansa za dobijanje radne vize je veoma visoka – Nemačka odobrava ogromnu većinu zahteva koji ispunjavaju uslove. Nepotpune prijave se, međutim, odbijaju po kratkom postupku, stoga temeljna priprema sve dokumentacije igra ključnu ulogu (Pridruživanje bračnom drugu - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). EU Plava karta – viza za visokokvalifikovane kadrove Plava karta EU (Blaue Karte EU) je poseban tip boravišne dozvole namenjen visoko kvalifikovanim stručnjacima iz trećih zemalja koji imaju univerzitetsku diplomu i ugovor o radu u Nemačkoj sa iznadprosečnom platom. Ona je pandan tzv. “zelene karte” u SAD i pruža povlašćene uslove za boravak. Za Plavu kartu se aplicira preko nacionalne vize – dakle, prvo dobijate vizu sa namerom dobijanja Plave karte, a samu plavu kartu dobijate u Nemačkoj kao dozvolu boravka. Prednosti Plave karte : Brži put do stalnog boravka (već posle 21 meseca rada uz B1 znanje nemačkog, odnosno 33 meseca ako je nivo jezika niži), mogućnost bržeg spajanja porodice (bračni partner ne mora da polaže A1 nemačkog za vizu), kao i sloboda kretanja po EU (Plava karta omogućava nakon 18 meseci boravka u Nemačkoj da se lakše preselite u drugu EU zemlju na novu plavu kartu). Takođe, lista deficitarnih zanimanja za Plavu kartu je široka i stalno se dopunjuje – od IT i prirodnih nauka, do inženjera, lekara, pa i drugih profesija za kojima postoji potreba (Plava karta - Auswärtiges Amt). Uslovi za dobijanje Plave karte: Visoka stručna sprema – morate imati završen fakultet (minimalno osnovne akademske studije). Diploma treba da bude priznata ili ekvivalentna odgovarajućoj nemačkoj diplomi putem nadležne ustanove za nostrifikaciju u Nemačkoj. (Novost: od 2024. IT stručnjaci sa najmanje 3 godine iskustva mogu dobiti Plavu kartu i bez fakultetske diplome – ovo je izuzetak za IT sektor (Plava karta - Auswärtiges Amt).)* Ugovor o radu sa visokom platom – potrebno je da imate ponudu za posao u struci koja odgovara vašoj kvalifikaciji (dakle, radno mesto treba da bude u oblasti vaše diplome) (Plava karta - Auswärtiges Amt). Plata mora da dostigne minimalni prag za Plavu kartu. Taj prag se redovno menja; trenutno (2025) iznosi otprilike 58.400 € bruto godišnje za većinu profesija. Za deficitarna zanimanja (IT, matematika, prirodne nauke, inženjerstvo i medicina) prag je niži – oko 45.300 € bruto godišnje što je 45,3% definisane gornje granice doprinosa. Ovo su značajno niže granice nego ranijih godina, što olakšava dobijanje Plave karte većem broju ljudi. Primjer: Ako ste softverski inženjer sa diplomom i dobijete ponudu u Minhenu sa platom 50.000 € godišnje, ispunjavate uslov za Plavu kartu jer je IT deficitarna oblast i plata prelazi minimalac za deficitarna zanimanja. Provera diploma (alternativno ubrzani postupak) – Ukoliko diploma još nije nostrifikovana, možete podneti zahtev za Ubrzani postupak za stručnu radnu snagu preko poslodavca u Nemačkoj. Poslodavac podnosi zahtev lokalnoj imigracionoj službi u Nemačkoj za vaše ubrzano odobrenje (uz taksu od ~411 € u DE). Ako dobijete predsaglasnost kroz taj postupak, proces vize u ambasadi će biti brži i jednostavniji. U tom slučaju na termin nosite tu predsaglasnost umesto kompletne nostrifikacije diplome. Ovaj postupak je opcionalan, ali koristan za brže dobijanje vize. Dokumentacija za Plavu kartu: Slična je kao za standardnu radnu vizu, uz nekoliko specifičnosti: Ugovor o radu ili ponuda koja jasno navodi godišnju bruto platu. Diploma fakulteta (original sa apostille pečatom i prevod). Dokaz priznanja diplome – štampan ANABIN izvod o ekvivalenciji ili zvanično rešenje o priznavanju. Ako je u toku ubrzani postupak nostrifikacije, onda relevantna dokumenta iz tog procesa. Izjava poslodavca za Plavu kartu – postoji standardizovan formular koji poslodavac popunjava, tzv. Erklärung zum Beschäftigungsverhältnis. Njime poslodavac potvrđuje uslove zaposlenja. Ambasada Beograd navodi da se taj formular (Izjava o radnom odnosu) obavezno priloži za Plavu kartu, posebno zbog provere da li plata ispunjava minimum. Ostala dokumenta su ista kao za radnu vizu (pasoš, slike, formular, osiguranje itd.). Proces prijave: Praktično identičan opisanom procesu za radnu vizu (pogledati korake gore). I ovde se ide preko ambasade uz termin. Prednost je što se zahtevi za Plavu kartu često brže obrađuju jer je profil kandidata jasan (diploma + visokoprinosan posao). Nakon dolaska u Nemačku, boravišna dozvola koja se izdaje biće označena kao Blaue Karte EU Saveti: Plava karta je idealna za akademske profesionalce – npr. inženjere, IT stručnjake, lekare, matematičare, naučnike. Ako imate takvu pozadinu, obavezno napomenite u razgovoru u ambasadi da aplicirate za Plavu kartu. Takođe, bračni partneri nosilaca Plave karte oslobođeni su zahteva znanja nemačkog A1 za spajanje porodice, što je dodatna olakšica. Uvek proverite da li vaša ponuda posla ispunjava finansijski minimum – ako ne, možda ćete i dalje moći dobiti običnu radnu vizu, ali ne i Plavu kartu. Viza za traženje posla (“Jobseeker” viza i “Karta šansi”) Šta ako želite da radite u Nemačkoj, ali još nemate konkretnu ponudu posla? Nemačka pruža mogućnost dolaska radi traženja posla. Postoje dve srodne varijante: klasična viza za traženje posla (do 6 meseci) i novouvedena “karta šansi” (Chance Card) na osnovu bodovanja. Klasična job-seeker viza (6 meseci): Ova nacionalna viza vam omogućava da boravite u Nemačkoj do 6 meseci i aktivno tražite posao na licu mesta. Uslovi: morate imati visoku stručnu spremu (fakultetsku diplomu) ili kvalifikovanu stručnu obuku koja je priznata u Nemačkoj, znanje jezika (poželjno bar osnovno znanje nemačkog ili tečniji engleski, u zavisnosti od struke), kao i dovoljno finansijskih sredstava da se izdržavate tokom boravka (potrebno je pokazati iznos od oko 5–6 hiljada evra na računu ili odgovarajuće finansijske garancije za 6 meseci). Takođe, starosna granica nije striktno određena, ali mladi i sredovečni kadrovi imaju veće šanse radi perspektive zapošljavanja. Dokumenta za job-seeker vizu uključuju : diplomu (sa nostrifikacijom ili dokazom da je priznata), motivaciono pismo u kom objašnjavate plan traženja posla (u kojoj oblasti tražite, zašto baš u Nemačkoj, koje firme planirate da kontaktirate itd.), CV, dokaze o finansijama (izvod banke ili blokirani račun sa oko 5×934€ koliko iznosi minimalna mesečna suma za troškove života). Takođe, često se traži dokaz o smeštaju za početni period ili barem istraživanje tržišta nekretnina (npr. komunikacija sa stanodavcima), kako bi videli da ste se pripremili. Proces apliciranja i taksa su isti kao kod ostalih viza. Ova viza ne dozvoljava da radite tokom tih 6 meseci (sme se raditi najviše 10 sati nedeljno probno ili na praksama). Čim pronađete posao u tom periodu, predajete zahtev u Nemačkoj za boravišnu dozvolu za rad bez napuštanja zemlje. Ako ne pronađete posao u roku od 6 meseci, dužni ste da napustite Nemačku (mada kasnije možete ponovo aplicirati ili se vratiti kući pa probati drugi put). “ Karta šans i” (Chance Card): Ovo je novi koncept od 2023. godine – svojevrsna bodovna viza za traženje posla namenjena onima koji možda ne ispunjavaju sve klasične uslove, ali imaju dobar potencijal. Kandidati se procenjuju kroz sistem bodova na osnovu: kvalifikacije, radnog iskustva, poznavanja jezika, starosti i veze sa Nemačkom. Da biste uopšte konkurisali, morate imati bar jednu od sledeće dve stvari: ili završenu stručnu obuku (srednja stručna sprema od min. 2 godine) ili završene studije (visoko obrazovanje). Uz to, treba da imate znanje nemačkog ili engleskog (što veći nivo, to više bodova), poželjno neko radno iskustvo u struci, biti mlađi od 35 godina (mlađi dobijaju više bodova), kao i eventualno prethodno boravili u Nemačkoj ili imati porodicu tamo (to donosi dodatne bodove).Trenutno je potrebno skupiti 6 bodova da biste bili kvalifikovani za “kartu šansi” (Nemačka u prvoj polovini godine odobrila 80.000 radnih viza). Na primer, osoba od 30 godina sa završenom visokom školom, B1 znanjem nemačkog i 3 godine iskustva lako bi sakupila dovoljan broj bodova. Prednost “karte šansi” je što ne zahteva unapred ni diplomu priznatu u Nemačkoj ni ponudu za posao, a može je dobiti i neko sa srednjom stručnom spremom ako ima dovoljno drugih kvaliteta. Ova viza se izdaje na 1 godinu (12 meseci) uz mogućnost produženja na još 1 godinu maksimalno (Nemačka u prvoj polovini godine odobrila 80.000 radnih viza). U tom periodu možete ulaziti i izlaziti iz Nemačke i tražiti zaposlenje. Napominjemo da je ova šema još nova – do sredine 2024. izdato je tek oko 200 viza na ovaj način, jer se sistem tek uhodava (Nemačka u prvoj polovini godine odobrila 80.000 radnih viza). Ali u budućnosti, “karta šansi” će biti značajan kanal useljavanja. Proces prijave za traženje posla: Skoro identičan kao kod ostalih viza: skupite dokumenta (diplome, CV , motivaciono pismo, dokazi o bodovima za “kartu šansi”), zakažite termin i predate zahtev. Kod motivacionog pisma budite konkretni – navedite, recimo: „Želim da radim u automobilskoj industriji, istražio sam tržište rada u pokrajini Baden-Virtemberg, imam listu od 20 kompanija kojima ću se javiti...” i slično. Službenik treba da stekne utisak da imate realan plan i šanse da nađete posao. Takođe priložite sve što može potvrditi vaše bodove (sertifikate jezika, preporuke poslodavaca za iskustvo, itd.). Primeri: Marko (28 ) je diplomirani inženjer mašinstva, nema posao u Srbiji i želi karijeru u Nemačkoj. Nema konkretan ugovor, ali ima B1 nemački i 2 godine staža. Marko bi mogao dobiti klasičnu vizu za traženje posla na 6 meseci i otići u Nemačku da licem u lice traži poslodavce ili zu pomoć agencija za traženje poslova. Ana (24) ima završenu srednju medicinsku školu (medicinska sestra) i 3 godine iskustva u bolnici. Nema fakultet, ali govori engleski i nešto nemačkog. Ona bi mogla pokušati da dobije “kartu šansi” jer ima traženo zanimanje i potencijal, pa da u Nemačkoj traži posao negovatelja. Alternativno, mogla bi odmah aplicirati i za posao negovatelja kroz zapadnobalkansko pravilo ako ima ponudu. Za vreme boravka na ovim vizama, ne zaboravite da se umrežavate: posećujte sajmove zapošljavanja, Agencijske ponude poslova, povežite se preko LinkedIn-a sa regruterima i slično. Cilj je da tih 6–12 meseci iskoristite maksimalno produktivno. Porodična viza (spajanje porodice) Spajanje porodice omogućava članovima porodice da se pridruže srodniku koji već živi u Nemačkoj. Najčešći slučajevi su: pridruživanje bračnom drugu (supruzi/suprugu) ili deci roditelju koji boravi u Nemačkoj, kao i obrnuto – roditelja detetu koje je u Nemačkoj (npr. ako dete ima nemačko državljanstvo). Takođe, u ovu kategoriju spadaju i vize za sklapanje braka u Nemačkoj sa nemačkim ili stranim državljaninom, kao i neke specifične situacije (npr. izdržavani članovi porodice u retkim slučajevima). Ko ima pravo na spajanje: Supružnik/partner i deca (obično do 18 godina) nosioca boravišne dozvole u Nemačkoj ili nemačkog državljanina. Takođe, zarucnik/zarucnica može dobiti vizu radi sklapanja braka pa potom boravak. Uvek se traži dokaz bliske porodične veze (venčani list, izvod iz matične knjige rođenih za decu itd.). Uslovi: Ključni uslov za spajanje supružnika je da brak bude legalno zaključen i da supružnik u Nemačkoj ima odgovarajući status (npr. važeću dozvolu boravka ili nemačko državljanstvo). Drugi važan uslov je znanje nemačkog jezika osnovnog nivoa A1 za supružnika koji se pridružuje – ovo je propisano zakonom kako bi se olakšala integracija. Bez A1 sertifikata zahtev za vizu može biti odbijen. Ipak, postoje izuzeci: ako je supružnik koji živi u Nemačkoj posedilac Plave karte EU, ili visokokvalifikovani, ili državljanin EU (ali ne nemački državljanin) – onda nije potrebna prethodna provera znanja jezika. Za supružnike nemačkih državljana, A1 je načelno potreban. Dokumenta za spajanje supružnika: Venčani list – po mogućstvu međunarodni izvod (višejezični formular). Ako dostavljate lokalni venčani list, mora biti preveden na nemački i overen (apostille). Dokaz identiteta i statusa supružnika u Nemačkoj – kopija pasoša supružnika koji je u Nemačkoj i kopija njegove boravišne dozvole. Ako je nemački državljanin, onda kopija nemačke lične karte ili pasoša (Pridruživanje bračnom drugu - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Napomena: Ako je rezidentna dozvola još u proceduri (tzv. “Fiktionsbescheinigung”), ambasada neće izdati vizu dok se ne predoči prava dozvola. Znači, supružnik u Nemačkoj mora imati već odobrenu dozvolu boravka. Dokaz o prebivalištu u Nemačkoj – potvrda o prijavi adrese (Anmeldung) za supružnika u Nemačkoj, ne starija od 6 meseci. Ovo pokazuje da on/ona ima obezbeđen smeštaj. Dokaz o izdržavanju (samo u nekim slučajevima) – ako se spajanje dešava ubrzo nakon što je supružnik otišao u Nemačku, možda će tražiti dokaz da on ima dovoljno sredstava da izdržava porodicu. To može biti npr. ugovor o radu, platne liste i ugovor o najmu stana . U suštini, nemački zakon zahteva da stranac koji dovodi porodicu ima prostor dovoljan za porodicu i stabilna primanja kako porodica ne bi pala na teret socijalne pomoći. Za supružnike nemačkih državljana često nema formalnog uslova o primanjima, ali se u praksi opet gleda da li imaju gde stanovati. Sertifikat A1 iz nemačkog jezika – original i kopija. Prihvataju se Goethe, ÖSD, Telc (položen van Srbije/BiH) ili druge sertifikovane škole (TestDaF, ECL standard) (Pridruživanje bračnom drugu - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Sertifikat ne sme biti stariji od 1-2 godine. Izuzeci: Kao što rekosmo, ako supružnik u Nemačkoj ima određene statuse (Plava karta, istraživač, EU državljanin koji nije nemački itd.), ovaj uslov se može ne primeniti – službenik će to proveriti. Uvek je dobro i pored sertifikata vežbati jezik, jer će službenik verovatno postaviti par pitanja na nemačkom tokom intervjua da proveri da zaista posedujete osnovno znanje. Fotografije, pasoš, formular – kao i za ostale vize. Razvodni listovi (ako je primenjivo) – ako je bilo prethodnih brakova, treba dostaviti dokaz o razvodu za prethodne brakove oba supružnika (sa prevodom i apostille). Ovo je bitno naročito ako je prethodni brak bio sa nemačkim ili EU državljaninom (Pridruživanje bračnom drugu - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke), zbog provere eventualnih zloupotreba. Za pridruživanje dece roditeljima, dokumenta uključuju: izvod iz matične knjige rođenih deteta (međunarodni ili preveden), saglasnost drugog roditelja ako se ne seli, dokaz da roditelj u Nemačkoj ima pravo starateljstvo itd. Deca ispod 16 godina obično dobijaju vizu bez problema ako jedan roditelj ima boravak. Za decu 16-17 godina može biti zahtevano određeno znanje jezika ili posebne okolnosti, inače se može desiti da moraju doći pre 16. rođendana. Proces prijave: Vrlo sličan – potrebno je zakazati termin (kategorija spajanje porodice). U Beogradu i Sarajevu su velike gužve i za ove termine, ali prioritet se daje npr. spajanju roditelja i maloletne dece. Termin se zakazuje na ime osobe koja se seli (npr. supružnik u Srbiji/BiH). Predaja dokumenata ide u ambasadi (ili Visametric u BiH). Često porodice predaju zajedno – npr. majka i deca idu kod oca u Nemačku, pa svi zajedno apliciraju. Svi dobijaju nacionalne vize D ako budu odobrene. Trajanje obrade: Može varirati, ali računajte oko 8 do 12 nedelja u proseku. Ambasada će verovatno komunicirati sa nemačkim imigracionim vlastima koje proveravaju uslove (stan, primanja, dozvolu boravka supružnika itd.). Kada viza bude odobrena, postupak je isti – lepi se nalepnica i putuje se. Po dolasku, podnosi se zahtev za boravišnu dozvolu za članove porodice (obično se dobija dozvola istog roka važenja kao i kod supružnika koji je već tamo, obnovljiva naravno). Specifični slučajevi: • Viza za sklapanje braka u Nemačkoj : Ako planirate da stupite u brak sa nekim ko živi u Nemačkoj, a želite da to obavite u Nemačkoj, možete dobiti posebnu vizu radi sklapanja braka. Uslovi su slični kao gore (dokaz veze, često i A1 je tražen), plus ćete morati pokazati da ste pokrenuli proceduru zaključenja braka u nemačkom matičnom uredu (Standesamt – npr. potvrda o terminima, prikupljenim dokumentima). Nakon venčanja, podnosite zahtev za boravišnu dozvolu kao supružnik. • Spajanje sa EU državljaninom (non-Nemačkim): Ako se, recimo, državljanin Srbije venča sa državljaninom Hrvatske ili druge EU zemlje koji radi u Nemačkoj, procedure su malo drugačije (ide po pravu EU o slobodi kretanja). U suštini, viza će se odobriti lakše jer EU državljanin ima pravo povesti porodicu. Za supružnike EU građana nije potreban A1 u startu. Nakon dolaska, umesto klasične boravišne dozvole dobijate karticu boravišta po pravu EU. Ambasada Sarajevo ima poseban informator za „pridruživanje državljaninu EU (koji nije nemački)“. Saveti: Imajte u vidu da svaki član porodice podnosi zaseban zahtev za vizu – čak i deca, svako dobija svoju vizu. Dokumenta o braku ili rođenju deteta uzimaju se u obzir za vezu među njima. Pripremite dete na put ako putuje – deca starija od 6 godina takođe moraju doći na termin radi uzimanja biometrije. Takođe, u motivacionom delu prijave (npr. na formularu) jasno naznačite koga spajate i gde će porodica živeti. Za spajanje porodice ne plaćaju se administrativne takse za decu do 18 godina (takse su oslobođene), za supružnike jeste 75€. Studentska viza (studiranje u Nemačkoj) Nemačka je veoma popularna destinacija za studente iz Srbije i BiH zahvaljujući kvalitetnom obrazovanju i često besplatnoj školarini. Da biste studirali u Nemačkoj duže od 90 dana, treba vam studentska viza (nacionalna viza za studije). Ona omogućava boravak u svrhu pohađanja fakulteta, viših škola, pripremnih programa ili doktorskih studija. Uslovi za studentku vizu: Upis ili uslovni upis na studije – morate dokazati da ste primljeni na neku akreditovanu obrazovnu ustanovu u Nemačkoj. To može biti potvrda o upisu (Immatrikulationsbescheinigung) ili uslovno prihvatanje (Zulassungsbescheid) ako prvo morate proći kurs jezika ili pripremni kurs. Ukoliko još aplicirate za fakultete, postoji posebna „viza za traženje mesta na studijama“ ali je ređa – u tom slučaju bi trebalo da pokažete komunikaciju sa univerzitetima i šanse za upis. Standardno, ambasade traže dokaz o prijemu na studije (Studije - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Dokaz o prethodnom obrazovanju – prilaže se svedočanstvo/diploma srednje škole ili dosadašnjih studija. Bitno je da imate kvalifikaciju koja omogućava upis na visokoškolsko obrazovanje (npr. završena gimnazija ili 4-godišnja srednja škola koja je priznata za upis na fakultet). U nekim slučajevima moraćete proći pripremnu nastavu (Studienkolleg) u Nemačkoj ako vaša diploma srednje škole nije ekvivalent nemačkoj mature – to se dešava npr. sa trogodišnjim srednjim školama. Finansijska sredstva – morate dokazati da možete finansirati svoj boravak i studije u prvoj godini. Trenutni iznos iznosi 992€ mesečno odnosno oko 11.904 € na godišnjem nivou (Studije - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke) (Studije - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Najčešći način dokazivanja je otvaranje blokiranog računa (Sperrkonto) u nemačkoj banci i uplata tog iznosa – potom dobijete potvrdu banke koju predate u ambasadi. Alternativno, neko u Nemačkoj (npr. rođak ili prijatelj) može vam dati formalno garantno pismo (Verpflichtungserklärung) u kojem preuzima obavezu vašeg izdržavanja. Treća opcija je dokaz o stipendiji (ako ste dobili stipendiju koja pokriva troškove, npr. DAAD stipendija – tada priložite potvrdu o stipendiji). Bez dokazivanja finansija, viza se neće odobriti – Nemačka želi da se uveri da nećete ostati bez sredstava tokom studija. Jezik – Ako ćete studirati na nemačkom jeziku, potrebno je znanje nemačkog na nivou koji fakultet zahteva (obično B2 ili C1). Ako već imate sertifikat (TestDaF, DSH, Goethe i sl.), priložite ga. Ako ne, a uslovno ste primljeni uz uslov da položite jezički ispit, možete dobiti vizu ali morate upisati intenzivni kurs nemačkog u Nemačkoj pre studija. U tom slučaju se izdaje kombinovana viza za kurs + studije. Tada prilažete i dokaz o upisu na intenzivni kurs jezika nakon dolaska (Studije - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Za studije na engleskom jeziku, obično treba priložiti sertifikat engleskog (TOEFL, IELTS) prema zahtevu fakulteta, a nemački nije nužan (mada je koristan za svakodnevni život). Motivaciono pismo – Ambasada traži da napišete kratak esej zašto želite da studirate baš to u Nemačkoj. Ovo treba da bude lično i smisleno: navedite motive (kvalitet studija, perspektive zapošljavanja, interes za nemačku kulturu, planove da se vratite ili ostanete – bilo šta iskreno). Takođe opišite dosadašnje učenje nemačkog i planove posle studija. Motivaciono pismo pišite na nemačkom ili prevedeno na, osim ako je studij na engleskom – ali i tad mnogi predaju na nemačkom jer pokazuje trud. Zdravstveno osiguranje – neophodno je za studente. Mnogi studenti po dolasku uplate nemačko državno osiguranje (oko 110€ mesečno). Za vizu, međutim, često traže putno zdravstveno osiguranje koje pokriva početni period (npr. prva 3 meseca) (Au pair - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Nakon upisa, preći ćete na studentsko osiguranje. Dokumenta za studentsku vizu : Osim navedenog (dokaz o upisu, finansijama, diplomama, jeziku, motivaciji), prilaže se i standardno: pasoš + kopije, 3 fotografije, popunjen formular. Takođe, b iografija (CV) može biti koristan dodatak. Sva dokumenta o obrazovanju prevode se na nemački i stave apostille na originale (npr. diploma srednje škole treba apostille). Proces prijave : Termini za studentske vize su nešto dostupniji van špica sezone. Preporučuje se da počnete proces čim dobijete potvrdu upisa, jer procedure mogu trajati i do 6-8 nedelja. U intervjuu, službenik često želi da proveri vašu posvećenost studijama: mogu pitati “Šta planirate posle studija? Zašto Nemačka? Koliko znate o fakultetu?” – budite spremni. Bitno je pokazati jasnu viziju (npr. “Želim da studiram računarstvo na TU Minhenu jer je jedan od najboljih u Evropi, a po završetku bih voleo da radim u nemačkoj automobilskoj industriji ili u Srbiji da primenim znanje”). To uliva poverenje da ste pravi student, a ne da koristite studije kao izgovor za useljavanje. Nakon dolaska : Studenti dobijaju boravišnu dozvolu obično na 2 godine (ako je studij duži, produžava se). Tokom studija smeju raditi do 120 dana puno radno vreme godišnje (ili 240 pola dana), što je odlično za praksu ili džepni novac. Po završetku studija, imate pravo da dobijete 18-mesečnu dozvolu za traženje posla u Nemačkoj. Ako u tom periodu nađete posao u struci, možete se prebaciti na radnu dozvolu ili Plavu kartu. Dakle, studentska viza je i put ka kasnijem ostanku za posao ako to želite. Savet: Za studente je ključan blokirani račun – taj proces otvaranja računa (npr. u banci Fintiba, Expatrio ili Deutsche Bank) može da potraje par nedelja zbog slanja dokumentacije i uplate novca. Počnite i to na vreme čim skupite novac. Takođe, ako vas brine jezik, razmislite da u Nemačku dođete par meseci ranije na kurs jezika (za to postoji posebna viza za kurs jezika do 12 meseci, ali ona ne vodi direktno u studije – često se ipak kombinuje kurs+studije u jednoj vizi ako ste već primljeni uslovno). Viza za stručno obrazovanje (Ausbildung) i stručnu praksu Nemačka ima razvijen sistem dualnog stručnog obrazovanja (Ausbildung) koji je privlačan i strancima. Takođe, mnogi mladi stručnjaci odlaze na stručne prakse ili stažiranja u nemačke firme. Za obe svrhe postoje posebne vize: 1. Viza za stručno obrazovanje (Ausbildung): Ova viza omogućava vam da dođete u Nemačku i pohađate stručnu obuku u nekom zanatu ili struci uz praktičan rad kod poslodavca. Primeri: obuka za medicinskog tehničara, električara, kuvara, vozača kamiona, negovatelja, prodavca, mehaničara itd. Postoji oko 330 zvanično priznatih strukovnih zanimanja u Nemačkoj (Stručno obrazovanje Jezik za Bosnu i Hercegovinu). Obuka traje 2 do 3,5 godine u zavisnosti od profila. Kroz Ausbildung dobijate teoriju u školi i praksu u firmi koja vas obučava, uz mesečnu platu (stipendiju) koja kreće oko 800-1200 € i raste svake godine obuke. Nakon završetka, postajete kvalifikovani radnik i možete ostati raditi u firmi ili drugde. Zbog nedostatka kadrova, Nemačka je otvorena za kandidate iz inostranstva za obuke, naročito u oblasti nege,ugostiteljstva, zanata, logistike. Uslovi: Potrebno je da imate ponuđeno mesto za stručno obrazovanje – dakle, ugovor o Ausbildung-u sa poslodavcem ili školom. Za to je obično neophodno bar srednjoškolsko obrazovanje (najčešće srednja škola završena) i znanje nemačkog jezika, uglavnom B1 nivo. Jezik je ključan jer ćete pohađati nastavu na nemačkom i raditi u nemačkom okruženju. Neki programi traže čak B2 znanje pre početka. Takođe, ako se radi o medicinskim zanimanjima (med. sestra, negovatelj), možda će se tražiti nostrifikacija vaše školske diplome u Nemačkoj pre početka. U suštini, morate ispunjavati uslove upisa na tu strukovnu školu – to proverava poslodavac i privredna komora koja odobrava ugovor. Dokumenta: Ugovor ili pismo o nameri za Ausbildung, vaša svedočanstva i diplome (prevodi + apostille), dokaz znanja jezika (B1 sertifikat uglavnom, ili bar potvrda o pohađanju kursa ako još učite), finansije nisu problem jer dobijate platu – ali ako je plata jako niska (<963€ mesečno neto), možda će tražiti dokaz dopunskih sredstava (retko, jer većina obuka daje dovoljno za minimum). Proces : Slično kao radna viza – prosleđuje se na odobrenje agenciji za rad. Dobra vest: Od 2020. nema više ograničenja da se obuke daju samo deficitarnim zanimanjima – otvoreno je za sve struke ako nađete mesto. Nakon završetka Ausbildung-a, imate pravo da svoju boravišnu dozvolu produžite na do 12 meseci radi traženja posla u struci, ili odmah da pređete na radnu dozvolu ako dobijete ponudu za posao. Neki kandidati idu i korak ranije – dobiju vizu za traženje mesta za stručno obrazovanje (slično jobseeker vizi, do 6 meseci da na licu mesta traže Ausbildungsplatz). Za to je potreban B2 nemački i dobre šanse, ali ako ste toliko spremni, verovatno možete i iz Srbije/BiH naći mesto preko interneta. Napomena : Ako ste mlađi (recimo 18-21 godina) i nemate fakultet, a želeli biste u Nemačku – Ausbildung je verovatno bolja opcija od nekvalifikovanog rada. Tokom obuke stičete nemačku diplomu i kasnije imate kvalifikaciju priznatiju na tržištu. Plata tokom obuke jeste mala, ali posle značajno skoči. Popularne obuke za strance su npr. medicinski tehničar/negovatelj, kuvar, IT tehničar, vozač, električar. 2. Viza za stručnu praksu (stažiranje): Ako ste student ili nedavno diplomirani i imate priliku za praksu u nemačkoj firmi, potrebna vam je viza za stručnu praksu. Postoje dve pod-kategorije: obavezna praksa (koja je deo vašeg studijskog programa) i dobrovoljna praksa. Obavezna praksa (Pflichtpraktikum): Recimo studirate na fakultetu u Srbiji i morate da odradite stručnu praksu 3 meseca – ako nađete firmu u Nemačkoj koja će vas primiti, možete dobiti vizu za taj period. Obično nije problem jer se smatra delom obrazovanja. Treba dostaviti potvrdu fakulteta da je praksa obavezna i ugovor o praksi sa firmom. Za prakse do 90 dana nekad može proći i bez vize (ako ste oslobođeni šengena) – ali rad bez vize nije dozvoljen, pa čak i studentska praksa zahteva odobrenje. Bolje je regulisati nacionalnu vizu i radnu dozvolu za tu praksu, makar bila i 3 meseca. Dobrovoljna praksa: Npr. diplomirali ste i želite da steknete iskustvo u Nemačkoj 6 mjeseci kao stažista. Za to firma u Nemačkoj mora da dobije saglasnost Agencije za rad (jer je praksa van studija, tretira se skoro kao posao). Ovakve vize se daju restriktivnije i obično ako je praksa vezana za skoro završene studije ili usavršavanje. U praksi, mnogo mladih dođe u Nemačku na praksu kroz međunarodne programe kao što su Erasmus+ stažiranja, IAESTE, AIESEC i sl. Ako ste u takvom programu, dobijate potrebne papire i ambasada uglavnom glatko odobri vizu (često besplatno ako je EU program). Dokumenta: Ugovor o praksi sa detaljima (trajanje, da li je plaćena – ako nije, morate pokazati finansijska sredstva slično kao studenti; ako jeste plaćena, a premala, opet razlika sredstava), dokaz statusa studenta ili skoro diplomiranog, CV, pismo motivacije. Jezik – zavisi od firme, ali bar neki engleski se podrazumeva, nemački je plus. Proces: Firma u Nemačkoj uglavnom mora da prijavi vašu praksu Zentralnoj službi za posredovanje u zapošljavanju stranaca (ZAV) ili lokalnoj Agentur für Arbeit radi odobrenja. Kada to dobiju (ili ako je izuzeto, npr. obavezna praksa, mogu i bez tog), vi aplicirate u ambasadi. Ove vize obično prate trajanje prakse – npr. dobijete na 6 meseci. Nakon toga nema produženja osim ako se ne promijeni svrha boravka (npr. nađete stalni posao – onda biste morali vratiti se kući i aplicirati za radnu vizu, ili ponekad možete promeniti iz prakse u posao direktno iz Nemačke uz odobrenje, ako se okolnosti promene i zakon dozvoli). Saveti: Za Ausbildung – pripremite se za intervju možda čak i više nego za posao, jer će vas pitati zašto to želite, da li ste svesni da ćete učiti i raditi, kakvi su vam planovi (ambasada želi da se uveri da nećete odustati i pasti na teret države). Izrazite motivaciju: “Oduvek me je interesovala elektronika, želeo bih da se stručno školujem u nemačkoj firmi gde ću mnogo naučiti praktično i steći cenjenu diplomu”. Za prakse – naglasite kako će vam to iskustvo pomoći u karijeri, da planirate možda master studije posle ili povratak kući sa novim znanjima (ambasada voli čuti i plan povratka, iako nije obavezujuće). U oba slučaja, pokažite dovoljno sredstava ako je primenljivo – za obuke se obično plata smatra dovoljnim sredstvom, ali ako je baš niska, obezbedite možda dodatno na računu. Za prakse, ako su neplaćene, tretirajte to kao studentski boravak i uplatite novac na blokirani račun za taj period. Građani sa hrvatskim pasošem – slobodno kretanje bez vize Mnogi građani Bosne i Hercegovine (a i poneko u Srbiji) imaju i hrvatsko državljanstvo. Hrvatska je članica EU, pa hrvatski pasoš drastično menja situaciju: nije vam potrebna nikakva viza za odlazak u Nemačku. Kao državljanin EU imate pravo na slobodu kretanja i rada u bilo kojoj državi članici Unije, uključujući Nemačku. To znači da možete jednostavno otputovati, pronaći posao na licu mesta, preseliti se porodicom – sve bez prethodnog obraćanja ambasadi. Procedura za EU građane : Po dolasku u Nemačku, dovoljno je da se prijavite na adresu (Einwohnermeldeamt) i da, ako ćete raditi, izvadite nemački matični broj i prijavite se u poreznu upravu i zdravstveno osiguranje kao i svaki lokalni radnik. Nekada su se izdavale potvrde o boravištu za EU državljane, ali više nije ni to potrebno; hrvatski pasoš je dovoljan dokaz vašeg prava boravka. Poslodavac ne zahteva radnu dozvolu – samo ćete priložiti pasoš. Napomena : Ako planirate duži boravak, iako viza ne treba, i dalje morate ispuniti neke uslove „kretanja radnika“ – tj. da se ne oslanjate na socijalnu pomoć bez posla. EU građanin ima pravo boravka do 3 meseca bezuslovno. Nakon 3 meseca, treba da budete zaposleni, samozaposleni, student ili da imate dovoljno vlastitih sredstava kao i zdravstveno osiguranje. U praksi, niko to striktno ne kontroliše odmah, ali tako su propisi. Hrvatski pasoš za članove porodice : Ako, recimo, muž ima hrvatski pasoš a supruga samo bosanski/srpski, supruga ima pravo da se pridruži mužu u Nemačkoj pod istim EU pravilima. Moraće da izvadi vizu tipa D za porodično spajanje sa EU državljaninom (što je formalnost – besplatna je i po ubrzanoj proceduri obično (Nemačka udvostručuje godišnju kvotu radnih viza za Zapadni Balkan - Nova Ekonomija)). Nakon dolaska, supruga dobija tzv. Boravišnu kartu člana porodice EU na 5 godina. Bitno je da suprug (EU građanin) ostvaruje svoje pravo boravka (npr. zaposlen je). Ova opcija je spas za mnoge koji imaju tu kombinaciju državljanstava. Državljani EU (poput Hrvata) praktično preskaču sve gore opisane birokratske korake. Zato nije retkost da porodice nastoje da ostvare pravo na hrvatsko državljanstvo ako ga imaju po poreklu. Imajte na umu rokove i procedure za dobijanje dokumenata – ako ste pred dobijanjem hrvatskog pasoša, možda vredi sačekati pa onda ići u Nemačku direktno kao EU građanin. Prelazak u Nemačku iz druge EU države (za državljane trećih zemalja) Mnogi naši građani prvo odu u neku drugu zemlju EU (npr. Sloveniju, Austriju, Hrvatsku) radi posla ili boravka, pa se postavlja pitanje: kako se preseliti iz te zemlje u Nemačku? Da li vaša postojeća dozvola boravka važi širom EU? Ako nemate EU državljanstvo, već samo boravišnu dozvolu jedne članice, morate znati da te dozvole uglavnom ne važe u drugim državama. Na primer, radna dozvola izdana u Sloveniji važi samo za Sloveniju. Za odlazak u Nemačku morate dobiti novu dozvolu za Nemačku. Postoje dva načina: Apliciranje za nemačku vizu iz trenutne zemlje boravka : Ako već legalno živite u Sloveniji ili drugoj EU zemlji, možete podneti zahtev za nemačku vizu (odgovarajuće kategorije) u nemačkoj ambasadi u toj zemlji. Npr. državljanin BiH koji radi u Sloveniji može zakazati termin u nemačkoj ambasadi u Ljubljani za radnu vizu za Nemačku (pod uslovom da ima ponudu posla u Nemačkoj). Procedura je ista kao da aplicirate od kuće, samo što dokazujete i legalan boravak u toj zemlji. Ovo može biti povoljnije jer možda nema tako dugu listu čekanja kao u Beogradu/Sarajevu. Direktan odlazak pa promena statusa : U nekim slučajevima, možete otići u Nemačku bez vizе ako već imate Schengen boravak iz druge zemlje (što imate, npr. slovenačku ID kartu – ona vam dozvoljava kretanje). Ali boravak vam je ograničen na 90 dana kao posetilac. U roku tih 90 dana morate podneti zahtev za nemačku boravišnu dozvolu. Međutim, ovo je rizično i nije uvek dozvoljeno. Nemačka obično zahteva da se viza unapred izvadi za prelazak. Jedan izuzetak je ako posedujete EU Blue Card u drugoj zemlji duže od 18 meseci – u tom slučaju po EU pravilima možete ući u Nemačku i u roku od mesec dana podneti zahtev za nemačku Plavu kartu, bez potrebe da unapred vadite vizu u ambasadi. Slično važi i ako imate status Dugoročnog rezidenta EU (after 5+ godina u jednoj zemlji) – onda možete ući i tražiti dozvolu radi zaposlenja u Nemačkoj uz pojednostavljene uslove. U praksi, većina ipak ide putem prve opcije – podnese zahtev za nacionalnu vizu. Važno je uskladiti raskid prethodne dozvole i početak nove: npr. odjaviti slovenačku boravišnu kad dobijete nemačku. Takođe, porodica: ako ste imali porodicu sa sobom u Sloveniji, moraćete i za njih ponovo da aplicirate za spajanje u Nemačku. Primer: Ivan iz Srbije radi već 2 godine kao varilac u Sloveniji. Dobio je bolju ponudu iz Nemačke. Pošto ima slovenačku dozvolu do 2025., on može slobodno otići u Nemačku kao turista. Ali za rad mora imati nemačku vizu. Najbolje je da u Ljubljani podnese zahtev za radnu vizu za Nemačku, priloži slovenačku dozvolu kao dokaz boravka. Kada dobije vizu, seli se i tamo izvadi novu dozvolu. Njegova supruga koja je sa njim u Sloveniji takođe mora posebno aplicirati za spajanje porodice u Nemačku. Napomena : Evropska unija još nema jedinstvenu radnu dozvolu koja automatski važi u svim zemljama za državljane trećih zemalja (u planu su neke reforme u budućnosti, ali trenutno morate ići država po država). Jedina iznimka je spomenuta EU Plava karta – ona omogućava izvesnu mobilnost visokoobrazovanih radnika: posle 18 meseci u prvoj zemlji, prelazak u drugu je lakši. Ipak, i tada se mora podneti novi zahtev, samo se ne ide u ambasadu nego se može direktno u Nemačkoj. Ako ste u takvoj situaciji, preporučljivo je angažovati savetovalište ili pravnika za strance u Nemačkoj da vam pomogne. Saveti za uspešnu vizu i najčešće greške Proces dobijanja vize je kompleksan, ali sledeći saveti mogu povećati vaše šanse za uspeh i poštedeti vas najčešćih grešaka: Pažljivo proučite zahteve – Svaka kategorija vize ima zvanični ček-list dokumenta na sajtu ambasade. Pročitajte ga više puta i pripremite sve tačno kako piše. Velika greška je preskakanje dokumenata ili dostavljanje nepotpunih papira. Nepotpuni zahtevi se odbijaju automatski i morate ponovo zakazivati novi termin (Pridruživanje bračnom drugu - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke). Dakle, nemojte se pojaviti bez, recimo, fotokopije diplome ili bez prevoda – bićete odbijeni na šalteru istog trena. T ermin rezervišite na vreme – Potražnja za terminima je ogromna. Čekanje se meri mesecima, naročito za radne i porodične vize. Zato se registrujte što pre. Redovno proveravajte mejl (i spam foldere) da ne propustite obaveštenje ako se termini dodeljuju putem lutrije. Jedna česta greška je prijaviti se više puta – to vas može diskvalifikovati. Prijavite se jednom po uputstvu i čekajte strpljivo. Finansije i osiguranje – Osigurajte traženi novac na računu i pribavite polisu osiguranja. Ne čekajte zadnji tren za blokirani račun – nekad transfer novca potraje. Takođe, proverite da li polisa osiguranja ispunjava uslov (minimum €30.000 pokrića, važi za sve Schengen zemlje). Ambasada će to gledati. Prevodi i overe – Većina odbijanja na šalteru dešava se jer dokument nije preveden ili nema apostille. Na primer, izvod iz matične knjige rođenih za spajanje mora biti međunarodni ili preveden i overen. Ako poneste samo lokalni izvod na ćirilici bez prevoda – neće proći. Proverite unapred šta treba apostilirati (npr. srpske diplome, izvode, uverenja – sve ide u sud da se stavi apostille pečat). Zatim to prevedite kod ovlašćenog sudskog tumača za nemački. Budite iskreni i dosledni – Na intervjuu nikako nemojte davati kontradiktorne informacije u odnosu na dokumenta. Ako ste u formularu napisali da ćete boraviti kod prijatelja prve dve nedelje, a službeniku kažete da nemate plan gde ćete – to stvara sumnju. Držite se onoga što ste naveli i što je logično. Ne pokušavajte da sakrijete neke činjenice (npr. prethodna odbijanja vize ili rodbinu u Nemačkoj) – službenici imaju uvid u dosta podataka i bolje je otvoreno reći nego da oni sami otkriju. Pripremite se za pitanja – Istražite malo iskustva drugih aplikanata ( na forumim a) o tome šta se pitalo. Za radne vize mogu pitati detalje o poslu, za studentske o planovima studija, za spajanje porodice o datumu venčanja, rođendanima, sl. Neki u žurbi zaborave osnovne datume – to može izgledati loše. Dakle, ponovite u glavi bitne činjenice. Ne kupujte karte unapred – Ambasada i eksplicitno navodi da ne treba praviti nepovratne planove putovanja pre dobijanja vize. To što ste predali zahtev ne znači da će viza biti odobrena niti kada će biti gotova. Izbegnite stres – sačekajte vizu pa onda planirajte put. Strpljenje tokom obrade – Vrlo retko se desi da nacionalna viza bude gotova pre 3-4 nedelje. Uobičajeno je 6-8 nedelja, a nekad i duže. Konstantno zivkanje ili slanje upita ambasadi neće ubrzati proces – čak naprotiv, može iritirati službenike. Jedina situacija gde možete urgentirati je ako prođe mnogo više od proseka ili imate neki stvarno hitan razlog (npr. moraćete da se javite poslodavcu). Inače, strpljenje! Provera dokumenata pred polazak – Pre nego što odete na predaju papira, još jednom pregledajte da li je sve po redu složeno (ambasada traži određen redosled – pratite ga (Zapošljavanje bez stručne kvalifikacije. Regulativa za Zapadni Balkan. - Ministarstvo spoljnih poslova SR Nemačke)), da li su kopije čitke, potpisi svuda stavljeni (formular morate potpisati!). Dobra ideja je napraviti svoju ček-listu i ići stavku po stavku. Ponašanje na intervjuu – Dođite uredno obučeni (nije potreban odelo/kravata osim ako se tako osećate bolje, ali pristojno casual oblačenje je u redu), budite ljubazni i smireni. Odgovarajte na pitanja jasno i sa poštovanjem. Nemojte pretivati ni sa šalom ni sa nervozom. Ako ne razumete pitanje na nemačkom/engleskom, tražite na srpskom – bolje nego da lupite netačno. Većinom naši službenici pričaju naš jezik pa će vam olakšati. I skoristite zvanične izvore informacija – Pored ovog vodiča, pratite sajtove kao što su ambasada Nemačke Beograd/Sarajevo, portal Make it in Germany, i BAMF (Savezni zavod za migracije). Tu se objavljuju novosti (npr. promene u zakonima, kvotama, minimalnim iznosima finansija). Informišite se da biste bili u toku – npr. od 2024. uvedene su olakšice za mnoge vize, što znači da su pravila fleksibilnija nego pre, ali valja znati šta se promenilo. Najčešće greške rezime : nepoštovanje liste dokumenata, nedovoljan nivo jezika uprkos traženom, neadekvatno finansijsko pokriće, pokušaj turističkog odlaska pa ilegalnog rada (što može dovesti do zabrane – toga se klonite, idite legalnim putem!), kao i čekanje do zadnjeg trenutka za početak procesa. Ako sve uradite kako treba i pokažete svoju motivaciju iskreno, dobićete vašu nemačku vizu. Statistika i šanse za dobijanje vize Možda se pitate kolike su šanse da baš vi dobijete vizu? Dobre vesti: Nemačka je u poslednjim godinama veoma zainteresovana da primi što više radnika i studenata. Broj izdatih viza stalno raste i kriterijumi su ublaženi. Evo par zanimljivih činjenica: Rekordan broj radnih viza : Tokom 2022. Nemačka je odobrila 152.336 radnih viza strancima, što je ogromno povećanje u odnosu na prethodne godine. Od toga, građanima Srbije je odobreno 11.792 radnih dozvola (treći najveći broj po naciji, posle Indije i Turske), a građanima BiH takođe nekoliko hiljada (BiH je takođe među top 6 zemalja). U 2023. taj trend je nastavljen – ukupno čak 157.000 radnih viza je izdato te godine. U prvoj polovini 2024. već 80.000 novih radnih viza je odobreno, od čega oko polovina kvalifikovanim radnicima. To pokazuje koliko je nemačko tržište otvoreno. Porodične i studentske vize : Iza radnih, najbrojnije su vize za spajanje porodice, pa zatim vize za školovanje/studiranje. To znači da Nemačka ne dovlači samo radnike nego i njihove porodice i strane studente. U 2022. izdato je ukupno oko 393.000 nacionalnih viza svih kategorija, što implicira da su desetine hiljada porodica i studenata dobili priliku. Stopa odobravanja porodičnih viza je visoka (ako su ispunjeni uslovi poput A1 jezika), jer se porodično jedinstvo štiti zakonom. Studentske vize takođe imaju visok procenat uspeha ako pokažete realnu nameru studiranja. Stope odbijanja : Nema zvaničnih otvorenih podataka za nacionalne vize, ali iskustva sugerišu da se većina odbijanja svodi na slučajeve loše dokumentacije ili sumnje u kredibilitet (npr. lažni papiri, fiktivni brakovi i sl.). Za šengen vize (turističke) nekada su bile visoke stope odbijanja pre bezviznog režima – recimo, pre 2009. oko 10-15% zahteva je odbijano. Danas za nacionalne vize, ako ste realan kandidat, šansa za dobijanje je preko 90%. Zapadnobalkanska kvota : Iako postoji kvantitativno ograničenje (50.000 godišnje od 2024.), svejedno to je veliki broj. Ambasade se dovijaju sa terminima, ali svako ko ispuni uslove i bude uporan doći će na red. Mnogi poslodavci u Nemačkoj sada aktivno izdaju predsaglasnosti kako bi se postupak ubrzao – to smanjuje pritisak. Dakle, ne odustajte ako čekate dugo; plan je da se procedure još optimizuju. Novi zakon 2023/2024 : Reforma imigracionog zakona uvodi i “bržu traku” za stručnjake, bodovni sistem za druge kandidate i generalno povoljniju klimu za useljenike. To znači da će u narednim godinama Nemačka još više olakšavati dolazak kvalifikovanih i motivisanih ljudi. Zaključno , dobiti nemačku vizu danas je realnije nego ikada pre, pod uslovom da sledite pravila. Hiljade ljudi iz Srbije i BiH su već uspešno prošle kroz taj proces i započele novi život u Nemačkoj – pridružite im se spremni i informisani! Zaključak Dobijanje nemačke vize iz Srbije ili BiH mnogima deluje kao dug i stresan proces, pun nepoznatih koraka, papirologije i čekanja. Već kod prve greške u dokumentaciji, samostalnog ili ne profesionalong pravljenja CV-a ili prevodu dolazi do odbijanja zahteva, što može značiti gubitak vremena, novca i motivacije. Od pripreme biografije, nostrifikacije diplome, ugovora sa poslodavcem, pa sve do zdravstvenog osiguranja i prijave boravišta – svaki deo mora biti precizno pripremljen. I upravo zato mnogi se odlučuju da kroz taj proces ne prolaze sami, već uz pomoć Agencija na domaćem jeziku koji sve to rade svakodnevno. Kada imate nekoga ko zna proceduru i može vas voditi korak po korak, ceo put postaje lakši, brži i sigurniji. Uz dobru organizaciju i pravu Agenciju, moguće je ukloniti i do 90% stresa koji inače prati ovakve odluke. A još važnije – uz saradnju sa proverenim Agencijama, većina usluga može biti besplatna za kandidate, jer se troškovi pokrivaju od strane nemačkih firmi. Agencija www.jobexpat.de je tu da vam pruži punu podršku – za sve dogovore, pomoć i savetovanje stojimo vam na raspolaganju. Proces zahteva strpljenje i pripremu, ali nagrada je velika: kvalitetan život i mogućnosti u jednoj od najuređenijih zemalja Evrope. Srećno sa prikupljanjem dokumentacije i auf Wiedersehen – možda se uskoro vidimo u Nemačkoj! Tekst napisao i pripremio: JobExpat.de Izvori koji su korišćeni za pisanje ovog bloga: Ambasada Savezne Republike Nemačke u Beogradu Ambasada Savezne Republike Nemačke u Sarajevu Savezna agencija za rad (Bundesagentur für Arbeit) Savezni zavod za migracije i izbeglice (BAMF) Portal Vlade Nemačke „Make it in Germany“ Savezno Ministarstvo spoljnih poslova (Auswärtiges Amt) Savezno Ministarstvo unutrašnjih poslova (BMI) Savezno Ministarstvo rada i socijalne politike (BMAS)​

Bolovanje u Nemačkoj: Šokantni Podaci o Odsustvu s Posla i Njegovim Posledicama

Kako jednostavno zakazati termin kod lekara u Nemačkoj uz pomoć Doctolib aplikacije: Vodič kako koristiti Doctolib aplikaciju bez znanja nemačkog jezika sasvim besplatno i jednostavno

Potpuni vodič za polaganje A1 nemačkog jezika! Korak ka spajanju porodice i novom životu u Nemačkoj

ETIAS POČINJE: Detaljna analiza i posledice za građane Balkana Da li je to nova viza ili ne?

Svet zdravstvenog osiguranja u Nemačkoj

Vozačka dozvola, polaganje vozačkog ispita, autoškola, saobraćajna pravila, bezbednost u saobraćaju, obnova vozačke dozvole, kategorije vozačkih dozvola, digitalna vozačka dozvola, saobraćajni prekršaji, kazneni poeni, mladi vozači, stariji vozači, praktični deo ispita, teorijski deo ispita, automobili, SUV vozila, Evropska unija saobraćajna pravila, prometne nesreće, sigurnost na cestama, vozačka dozvola za strance.

CV, prijava, motivaciono pismo, radno iskustvo, kvalifikacije, veštine, kompetencije, obrazovanje, obuke, reference, karijera, postignuća, odgovornosti, upravljanje projektima, rad u timu, liderske veštine, uspeh, poboljšanje, optimizacija, inovativnost, komunikacione veštine, pregovaranje, prezentacija, planiranje, organizacija, strukturiranje, profesionalni ciljevi, uzorci rada, intervju, dokumentacija, izveštaji, sertifikati, završna diploma, karijerni put, proces prijave, oglas za posao, profil zahteva, prijavna dokumentacija. Nemački: Lebenslauf, Bewerbung, Motivationsschreiben, Berufserfahrung, Qualifikationen, Fähigkeiten, Kompetenzen, Berufsausbildung, Weiterbildungen, Referenzen, Berufsweg, Erfolge, Verantwortlichkeiten, Projektmanagement, Teamarbeit, Führungsfähigkeiten, Leistung, Verbesserung, Optimierung, Innovationskraft, Kommunikationsfähigkeiten, Verhandlungsgeschick, Präsentation, Planungsfähigkeiten, Organisation, Strukturierung, Berufliche Ziele, Arbeitsproben, Bewerbungsgespräch, Vorstellu

Konačno - Sve što trebate znati o Chancenkarte za Nemačku!

Ovaj članak istražuje proces nostrifikacije diploma u Nemačkoj, pružajući korisne informacije o dokumentaciji i koracima potrebnim za priznavanje stranih diploma. Sa fokusom na važnosti i prednostima nostrifikacije, čitatelji će dobiti praktične savete za uspešno sprovođenje ovog postupka.

Uvek nedostatak kvalifikovane radne snage i nezaposlenost?! Šta nije u redu sa Nemačkom?

Prekovremeni Rad u Nemačkoj: Mitovi, Stvarnost i Zakonske Granice - Da li Nas Uprkos Svega Pokušavaju Naterati na Rad van Radnog Vremena

Promene u Zakonodavstvu i Fokus na Spurwechsel. Da li da se radujemo ili ipak ne!?

Životna Dilema: Nemačka ili Srbija - Gde Kuca Srce Migranata?

U Potrazi za Radnim Snovima:  Saveti za Pronalaženje Posla u Nemačko

Kako gledati filmove i slušati muziku u Nemačkoj bez kršenja zakona 

Promene u zakonima i propisima Nemačke koje će uticati na integraciju stranaca u 2024. godini

Prvi koraci u novom životu u Nemačkoj